- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ne­pre­kid­no po­ku­ša­va da pred­sta­vi isto­ri­ju Cr­ne Go­re kao niz ne­pre­kid­nih na­sto­ja­nja da njen na­rod bu­de po­ro­bljen i asi­mi­lo­van od stra­ne Sr­ba i Sr­bi­je. U stvar­no­sti ni­šta ne uka­zu­je da ta­ko ne­što mi­sle i sa­mi čel­ni­ci re­ži­ma. Zar ne bi bi­lo lo­gič­no da vje­ko­vi­ma po­ro­blje­ni, po­tla­če­ni i po­ni­ža­va­ni od­jed­nom zba­ce lan­ce i za­poč­nu no­vi put? Nji­ma, biv­šim ko­mu­ni­sti­ma ko­ji su bi­li na če­lu vla­sti na­sta­lih na bor­bi pro­tiv vje­re i na­ci­je, tre­ba­lo je pr­vo oko dva­de­set go­di­na da pro­mi­je­ne sop­stve­ni, iona­ko ne­ja­san iden­ti­tet. To­kom pret­hod­nih pet­na­est go­di­na, iako za­šti­će­ni od naj­ve­ćih si­la svi­je­ta (me­đu ko­ji­ma je do­sko­ro bi­la i Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja), oni su pri­ta­je­no gu­ši­li sve što je srp­sko. Umje­sto da da­ju pu­na de­mo­krat­ska pra­va ap­so­lut­noj ve­ći­ni gra­đa­na ko­ji go­vo­re srp­skim je­zi­kom i ka­kvog god da su na­ci­o­nal­nog opre­dje­lje­nja ne sti­de se svo­jih ko­ri­je­na, oni im ta pra­va us­kra­ću­ju po­ste­pe­no ih od­u­zi­ma­ju­ći, ne­gi­ra­ju­ći ta­ko ne sa­mo sa­dr­žaj već i sâm ko­cept pra­va gra­đa­na jed­ne na­vod­no mo­der­ne i to­bo­že de­mo­krat­ske dr­ža­ve.
No­ve vi­je­sti o ovom si­ste­mat­skom i ne­ču­ve­nom pro­ce­su, ko­ji spro­vo­di vla­da jed­ne čla­ni­ce NA­TO-a i kan­di­dat­ki­nje za član­stvo u EU, sti­žu ne­pre­kid­no. Jed­nom je to uklo­nje­ni spo­me­nik ili ta­bla – na­vod­no ra­di re­kon­struk­ci­je ili či­šće­nja ko­je ni­ka­da ne­će bi­ti do­vr­še­no. Dru­gi put je ri­ječ o ak­ci­ji vla­sti bez na­ja­ve i obra­zlo­že­nja – ka­da cen­tral­ne dr­žav­ne no­vi­ne pro­mi­je­ne pi­smo ko­jim su štam­pa­ne od na­stan­ka ili ka­da se isto do­go­di u škol­skim dnev­ni­ci­ma. Tre­ći put ra­di se o us­po­sta­vi no­vih tra­di­ci­ja: ka­da umje­sto pla­ve ne­ko oda­be­re pla­vet­nu bo­ju za za­sta­vu, a on­da istu pre­tvo­ri u šest me­ta­ra ra­zno­boj­ne tra­ke, kao da je ri­ječ o ki­ne­skom cir­ku­su, i ko­nač­no se, uoči re­fe­ren­du­ma, pr­vi čo­vjek re­ži­ma po­ja­vi pred no­vom za­sta­vom za ko­ju je va­žno da je dru­ga­či­ja od sve­ga isto­rij­skog. Je­dan od ra­to­va te re­žim­ske „no­ve Cr­ne Go­re“, ko­ja se bo­ri s pro­šlo­šću, pred­sta­vlja i sta­tut Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re gdje su kao te­ma is­tra­ži­va­nja na­ve­de­na do­ba vla­da­vi­ne svih di­na­sti­ja osim Ne­ma­nji­ća. Za­mi­sli­te ka­da bi Fran­cu­ska pre­sta­la da kao svo­je vi­di Ka­ro­lin­ge za­to što su kao Ger­ma­ni „bli­ži Njem­ci­ma“, ili ka­da bi sve evrop­ske dr­ža­ve na­sto­ja­le da epo­hu sta­rog Ri­ma pre­po­zna­ju kao dio ita­li­jan­ske na­ci­o­nal­ne isto­ri­je? Uosta­lom, Ne­ma­nji­ći su du­že i zna­čaj­ni­je vla­da­li ze­mlja­ma da­na­šnje Cr­ne Go­re ne­go naj­ve­ćim di­je­lom da­na­šnje Sr­bi­je. Ste­fan Ne­ma­nja, ro­do­na­čel­nik sve­to­rod­ne lo­ze, ro­đen je u bli­zi­ni da­na­šnje Pod­go­ri­ce. Za nje­ga su srp­ske pri­mor­ske ze­mlje bi­le „dje­do­vi­na“. Sve te ze­mlje sta­ri iz­vo­ri i pri­je Ne­ma­nji­ća vi­de kao srp­ske. Sa Ne­ma­nji­ći­ma su sve ove obla­sti ušle u kla­sič­no, „zlat­no“ sred­njo­vje­kov­no raz­do­blje. Do­volj­no je re­ći da su iz­vo­ri do­ma­ći i stra­ni bo­ga­ti­ji kad je ri­ječ o epo­hi Ne­ma­nji­ća ne­go o cje­lo­kup­noj ra­ni­joj isto­ri­ji sred­njeg vi­je­ka u ovim kra­je­vi­ma.
Pro­ces fal­si­fi­ko­va­nja, pre­ćut­ki­va­nja i gu­še­nja na­ci­o­nal­ne isto­ri­je na­rav­no tra­je du­go. Po­če­lo je s re­la­ti­vi­za­ci­jom: je­zik ni­je bio ni srp­ski, ni cr­no­gor­ski ne­go „ma­ter­nji“. U cr­no­gor­skom di­plo­ma­ta­ru (knji­zi u ko­joj su ob­ja­vlje­ne po­ve­lje to­kom sred­njeg vi­je­ka iz­da­te na pro­sto­ri­ma da­na­šnje Cr­ne Go­re) do­ba Ne­ma­nji­ća na­slo­vlje­no je sa, ko­li­ko se sje­ćam, „Do­ba kra­lje­va“. To je kao bi­lo ne­u­tral­no, ali ne­sum­nji­vo po­li­ti­kant­sko rje­še­nje. Kad go­vo­ri­mo o iden­ti­te­ti­ma, tre­ba se za­pi­ta­ti ko­li­ko je na­rod to­kom sto­lje­ća ko­ja nas di­je­le od vre­me­na sred­njo­vje­ko­vlja za­i­sta pam­tio mno­go­broj­ne sta­re vla­da­re. Uspo­me­na na Ne­ma­nji­će ne­u­po­re­di­vo je sna­žni­ja i pri­sut­ni­ja u od­no­su na sve dru­ge. Vla­sti će re­ći da je to po­sle­di­ca dje­lo­va­nja pra­vo­slav­ne cr­kve, ali zar i to ni­je do­kaz o nji­ho­vom zna­ča­ju. Pa i osta­le di­na­sti­je bi­le su u sa­ve­zu sa cr­kvom i nji­ho­vi vla­da­ri bi­li su po­put Ne­ma­nji­ća... Ali da ne bi­smo mno­go mo­ra­li da raz­mi­šlja­mo, i to će se pro­mi­je­ni­ti ka­da re­žim za­ko­nom ot­me („na­ci­o­na­li­zu­je“) svu imo­vi­nu pra­vo­slav­ne cr­kve u Cr­noj Go­ri na­sta­lu pri­je 1918. go­di­ne. Ako cr­kva on­da ne bu­de ra­di­la u ko­rist vla­sti, ne­sta­će i ona... Što se cr­ka­va i ma­na­sti­ra ti­če – Cr­na Go­ra je tu­ri­stič­ka ze­mlja i bar ne manj­ka na­mje­ne to­li­kim slo­bod­nim zgra­da­ma...
Vla­da Du­ška Mar­ko­vi­ća mo­žda ima pro­blem sa na­rod­nim i dr­žav­nim iden­ti­te­tom. Ali sa ma­te­ma­ti­kom ne­ma ni­ka­kvih te­ško­ća. Tvr­de da su u tre­ćem kvar­ta­lu ostva­ri­li 82,6 od­sto pro­gra­ma za tu go­di­nu. Ne znam sa­mo oda­kle im to 0,6 od­sto? Mo­ra da je do­ma­ru u Vla­di is­pa­la fo­te­lja dok je pre­mje­štao iz sa­le u sa­lu za vri­je­me tih va­žnih sjed­ni­ca ka­da je Cr­na Go­ra ostva­ri­va­la ta­ko ne­mjer­lji­vi na­pre­dak na svim po­lji­ma. A tek ka­ko su re­a­li­zo­va­ni za­ključ­ci Vla­de – 93,81 od­sto. Oda­kle sa­mo ono 0,01 od­sto- mo­ra da se praj­mi­ni­ster ma­lo za­grc­nuo dok je go­vo­rio ili je sa Ha­nom za­stao u raz­go­vo­ru ne mo­gav­ši se do­sje­ti­ti ka­ko se na en­gle­skom ka­že „bla­vur“. I gdje će sve to za­vr­ši­ti? Ako se o va­ko na­sta­vi, a mo­že sa­mo bo­lje, do kra­ja go­di­ne, od­no­sno „če­tvr­tog kvar­ta­la“, uspjeh će bi­ti opa­sno ap­so­lu­tan: 110 od­sto ostva­re­nja pro­gra­ma i 125,08 od­sto ostva­re­nja za­klju­ča­ka. Oni to­li­ko ra­de da ne­ma­ju vi­še ni ide­ja, ni ma­te­ri­ja­la. Pre­pro­gra­mi­li se i pre­za­klju­či­li. Ali, valj­da će ta­kvo sta­nje po­mo­ći da bu­de ostva­ren na­pre­dak i u za­ra­da­ma. Pri­je go­di­nu da­na pro­sječ­na ne­to za­ra­da iz­no­si­la je 500, a da­nas na­vod­no do­se­že zna­čaj­nih 505 eura.
Va­žan na­pre­dak, ali da je je­dva ne­što go­ri bio bi na ni­vou sta­ti­stič­ke gre­ške. Po­li­tič­ki uspjeh se ne mo­že iz­ra­zi­ti sa­mo bro­je­vi­ma. Ka­ko is­ka­za­ti ne­vje­ro­vat­no do­stig­nu­će bri­sa­nja de­set kru­ni­sa­nih sve­ti­te­lja iz na­ci­o­nal­ne pro­šlo­sti?

(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)